Пословање сектора осигурања

Народна банка Србије врши надзор над обављањем делатности осигурања и редовно обајављује извештај о пословању сектора осигурања. За клијенте који осигуравају своју имовину, свој живот, итд. важно је да знају какви су параметри пословања осигуравајућих кућа у Србији.

У извештају НБС за прво тромесечје 2017. године, који је доступан јавности  на сајту НБС, налазимо, између осталог, следеће податке: 

укупна премија у првом кварталу 2017. године износила је 24,1 милијарду динара, што представља раст од 10,0% у односу на исти период претходне године

– у структури премије неживотна осигурања учествују са 76,3%, а животна осигурања са 23,7%

– остварен је раст билансне суме сектора осигурања за 10,8% и она износи 227,6 милијарди динара

– остварен је раст капитала од 12,2% и он износи 50,9 милијарди динара

– остварено је повећање техничких резерви од 10,4%, које износе 156,7 милијарди динара

Можемо констатовати да сектор осигурања бележи раст релевантних параметара.

Издвојићемо неке од показатеља пословања:

– Адекватност капитала

Солвентност друштва за осигурање зависи од довољности техничких резерви за преузете обавезе као и од испуњености услова који се односе на адекватност капитала, а утврђени су као однос захтеване и расположиве маргине солвентности. Расположива маргина солвентности сектора осигурања (друштва за осигурање и друштва за реосигурање) на дан 31. март 2017. године у Србији је износила 38,7 милијарди динара, а захтевана маргина солвентности 15,6 милијарди динара.

Инвестирање средстава техничких резерви

У циљу обезбеђења заштите интереса осигураника и трећих оштећених лица, односно благовремене исплате штета, није довољно само формирање адекватног нивоа техничких резерви, већ и њихово улагање на начин који обезбеђује очување и увећање њихове реалне вредности, а ради стварања услова за измирење преузетих обавеза у целини и у року како у садашњем, тако и у будућем периоду. Да би било способно да одговори својим обавезама, друштво је дужно да средства инвестира на начин да води рачуна о профилу ризика лимитима толеранције ризика (квалитативним и квантитативним), применом своје инвестиционе политике.

Посматрано укупно у Србији за сва друштва за осигурање техничке резерве неживотних осигурања у првом тромесечју 2017. године, највећим делом биле су уложене у државне хартије од вредности 70,1%, а затим у депозите код банака и готовину 12,0%, некретнине 6,6% и потраживања за недоспеле премије 2,7%. У структури инвестирања техничких резерви животних осигурања најзаступљеније је улагање у државне хартије од вредности са 96,2%, а затим следе депоновање код банака и готовина са 2,0%.

– Ликвидност

Да би друштво било у стању да одговори обавезама оно мора водити рачуна како о усклађености средстава и обавеза по рочности, тако и о утрживости и квалитету својих средстава. Обзиром да су висина и тренутак настанка појединачних штета неизвесни, друштво мора пажљиво да планира структуру својих средстава пре свега за измирење обавеза по штетама, а онда и осталих обавеза. Посматрано према показатељу усклађености ликвидне активе и обавеза у сектору осигурања (друштва за осигурање и друштва за реосигурање) у првом тромесечју 2016. године је износио 142,9%, а у првом тромесечју 2017. године 151,9%. Кретање овог показатеља указује на довољност ликвидних средстава за измирење краткорочних обавеза у сектору осигурања.

Извор: www.nbs.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *